Рудолфово колено

Тиха и хладна зимска ноћ. Ветар носи пахуље снега, са дрвећа, жбуња и кровова околних зграда. Одједном чујемо звук звончића у даљини. То су санке деда Мраза. На њима упрегнут само Рудолф, ирвас светлећег црвеног носа, којим светли у лету, као фаром аутомобила. Успорава лет и слеће поред лепе мале куће од опеке покривене снегом. Недалеко од куће је била стаја за животиње. Деда мраз силази са саоница. - Хо хо хоо!

- Рудолфе, шта је са тобом? Ниси нарочито весео и брз вечерас? - рече деда.

- Прелетајући преко оног високог бора, закачих задњом левом ногом о врх стабла, не боли ме више, али немам довољно одраза у лету! - одговори ирвас.

Деда мраз опипа ногу свог омиљеног ирваса. - Зглоб твоје леве ноге је врућ. Морамо одморити мало, превити твоје колено, па тек онда наставити пут. Ено тамо неке стаје. Мислим да је празна, нико нас неће видети. Посебно не, одрасли људи, они не верују у мене и уопште нису маштовити.

Деда мраз није био у праву, у штали је било неког. Те вечери се ојагњила се овца, двоје деце је са пажњом посматрало, како овца у постељи од сламе негује своје мало јагње. Девојчица је поклонила јагњету старе пелене, а дечак свој изношени капутић.

- Покушава да устане, баш смешно, као тек рођени јеленак у цртаном филму што смо јуче гледали! - рече девојчица. - У том тренутку зачуше звончиће деда мразових саоница и свима познати узвик. Дечак први скочи до малог прозора на стаји:

- Секо ено деда мраза! - узвикну дечак. - Коначно сам га видео, па нека ми сад неко каже да не постоји! - рече дечак. - Јагњићу, стиже нам деда мраз - рече девојчица.

Деда мраз уђе и угледа децу са чуђењем, али се убрзо насмеја и отпоздрави својим познатим узвиком. - Хо хо хооо!

- Примате ли госте децо? - Да, да примамо. Брадати деда испреже и уведе Рудолфа у стају. Морамо одморити овде код вас. Мој помоћник Рудолф је повредио колено вечерас, треба ми топле воде и суве тканине да оперем и увијем повређени зглоб.

- Ево има мојих старих пелена, донела сам их јагњету. Њему је довољна постеља од сламе и капутић за покривање - рече девојчица, дечак отрча кући за лонче топле воде.

- А види ти малог лепотана. Брадати деда извади неколико коцки шећера, и шаком пружи овци да једе, она поједе шећер из његове шаке. - Хранећи њу ви храните и њено јагње. Оно ће у почетку само сисати млеко своје маме и тек касније може јести мало зоба или сена. Девојчица без питања изађе напоље.

Врати се дечак са топлом водом, деда мраз сипајући воду у шаку испра ногу свог ирваса. - Није страшна повреда Рудолфе, одмори мало, па онда идемо.

Девојчица уђе са неком бочицом у рукама. - Ово је мелем од трава што расту на високим планинама, лечи повреде мишића и костију. Бака је то купила, злу не требало, од неког познатог народног лекара.

Деда мраз том миришљавом биљном машћу премаза Рудолфу колено, масирајући да упије кожа, врати бочицу, затим преви и веза зглоб не сувише чврсто, водећи рачуна да се нога може покретати. - Јел сад боље Рудолфе?

- Јесте деда мразе, боље ми је. Поделићемо пакетиће деци на време.

Брадати дека оде до саоница, вративши се са три шарене папирне вреће у рукама, за децу и тек рођено јагње. - У вашем случају, формалности су сувишне. Ипак морам упитати. Јесте ли били добри ове године децо? - Јесмо деда мразе! - У реду, али не отварајте пакетиће до ујутру.

- Деда мразе, зашто већина одраслих људи не верује у тебе? - упита дечак.

- Ех децо, веровали су и они у вашим годинама. Али их кад одрасту, бриге и неповерење да постоји нешто мистично и тајанствено, удаљује од мене. Не узимајте им то за зло. Они вас воле, не заборавите то. Хиљаду година већ о божићним и новогодишњим празницима дарујем и помажем децу свих народа земљиног шара. Негде ме зову Сент Николас, негде Деда мраз. Некад су ме деца ваше земље звала Божић Бата. И нико не греши, нико. Не заборавите децо, да је подарити неком нешто, исто тако добро као и примити. Можда и још боље. Ох, какву захвалност пружа радост, коју видим на лицима вашим. Највећа благодат мени је семе радости које засађујем у душама вашим.

Уснула животињица се пробуди и угледа деда мраза. Радосно мекећући поче тражити маму овцу. Хајмо Рудолфе, требамо поделити још много пакетића. Захваљујући овој доброј деци, стижемо на време. А и ви децо на спавање, не сметајмо овци и јагњету. Изађоше напоље, затворивши врата стаје. 

Деда мраз упреже ирваса, седе у саонице које узиком покрену у лет. Хо хо хооо! Саонице полетеше у ваздух, изнад тихе и хладне борове шуме са небом пуним звезда.

Иван Младеновић  29.12.2019 год.